U peAi??inama

Onaj ko padne nikada ne ustaje. To svi znaju. I KreA?talica i Krvolovka i JebaA?.

KreA?talica je hiljadu puta do sada poA?elela da Krvolovka padne i nikad ne ustane, ali je viA?e to govorila kako bi je oterala ili razljutila, nego A?to je stvarno to mislila. Nasadila bi se na ogradu brloga i razvikala, sve dok Krvolovka ne bi nestala sa druge strane klisure. JebaA? bi pokuA?avao da je umiri, ali ona bi sklonila njegovu A?apu sa svog ramena i pogledala ga, onako, opasno. “JebaA?u jedan”, rekla bi mu, besna. “Ako je pojebeA? joA? jednom, neAi??e ona biti krvolovka, veAi?? ja.”

Ni to ona nije previA?e ozbiljno mislila. Krvolovka je ime dobila po tome A?to je lovila A?upavce i celom Narodu donosila ruA?ak, i KreA?talica joj ga nikad ne bi preuzela. Niti bi stvarno preklala muA?a zbog malo hopa-cupa sa strane. Ali Krvolovka je, sa tim svojim jakim nogama sviklim na pentranje po Klisuri, suviA?e dobro izgledala da bi KreA?talica tek tako preA?la preko JebaA?evog sitnog neverstva. VeAi?? dugo su A?iveli zajedno, a nedavno su dobili i treAi??eg A?lana u brlogu, siAi??uA?nu pufnu od debelog, belog paperja koje Ai??e vremenom otpasti i biti zamenjeno kraAi??im, smeAi??im krznom, tako da joj nije bilo milo A?to JebaA?, umesto da se spuA?ta dublje u Ponor i hvata toplotu kako bi u postelji ugrejao maliA?ana, odlazi na drugu stranu kamene gromade i spuA?ta svog drugog maliA?ana meAi??u Krvolovkine butine.

KreA?talica je ime dobila po tome A?to su je mnoge stvari ljutile. Ali od svih, morala je da prizna, ova ju je ljutila najviA?e.

***

Mali Mutni je spavao dok je KreA?talica preko ograde gledala u Ponor. Zima je ove godine bila veoma hladna i gore, iznad njih, zaleAi??ena povrA?ina belela se poput deA?jeg krzna. Krvolovka bi se sva promrzla vraAi??ala sa plenom u zubima; jaukala bi od bolova u stopalima i odmah se spuA?tala u Ponor da nahvata malo toplote. Tamo dole se i naA?la sa JebaA?em, pomislila je KreA?talica i zavrtela glavom. Zamislila je neku od vrelih peAi??ina Ponora i njihova usijana tela kako se hvataju. Fuj. Odmakla se od ograde brloga i priA?la kamenoj postelji.

Mladunac je tiho hrkao i trzao se u snu i KreA?talica se uplaA?i da mu je hladno. JebaA? bi uskoro trebalo da se vrati iz Ponora i legne pored njega, da ga ugreje. Mali Mutni je ime dobio po svom oku, A?ija je zenica bila tako zamrljana da se nije znalo gde taA?no gleda. KreA?talica ga je, izgleda, zbog te sitne mane joA? viA?e volela. Kada poraste, biAi??e snaA?an kao otac i srA?an kao majka, to mu je A?elela. Ali sada, dok je joA? bio beba, nije smela da ga ostavlja samog u peAi??ini. Jer, ako padne… “Puj, puj, puj”, rekla je i okrenula se od svog sina.

Ono A?to je videla na ulazu u brlog bio je JebaA?. Ali nije bio ovde, nije se uvlaA?io u tamu doma, sav oznojen od toplote iz dubina. Ne, nalazio se na suprotnoj strani Klisure, a pored njega je stajala Krvolovka.

KreA?talica se razbesne i izlete na ogradu. “Dolazi ovamo, JebaA?u!” vrisnu, sva zajapurena. JebaA? i Krvolovka su se samo na trenutak trgli, a onda ponovo vratili nekom svom poslu. Pored njih, naslonjeno na zid A?iroke kamene terase, nalazilo se neA?to A?to KreA?talica odavde nije mogla da razazna. Nekoliko komA?ija pribliA?avalo se terasi i uplitalo u njihov tihi razgovor.

KreA?talica prekrsti ruke na grudima i demonstrativno se vrati u peAi??inu. ReA?ila je da je cela stvar ne zanima. Iako je, u stvari, htela da pukne od znatiA?elje.

***

“NeAi??eA? mi verovati A?ta je Krvolovka danas ulovila”, rekao je JebaA? kada se konaA?no vratio u brlog sa dva mrtva A?upavca prebaA?ena preko leAi??a.

“Malome je hladno”, odgovorila je KreA?talica, ne gledajuAi??i ga. “Trebalo je da ga ugrejeA?. Ali, nije te bilo…”

JebaA? obori glavu i priAi??e mladuncu. Krznena pufna posmatrala ga je svojim zamuAi??enim pogledom. “Da li je jeo?”

“Pitaj Krvolovku”, nije izdrA?ala KreA?talica.

“Ai??to si ljuta?” pitao je JebaA?. “Nisam bio s njom danas. Celo jutro je lovila na povrA?ini, a onda se vratila sa… Pa, to sam hteo da ti kaA?em.”

“Ne zanima me”, frknu KreA?talica. “Malome je hladno. Legla sam pored njega, ali nisam ga zagrejala. Dok si ti… Dok si ti…”

JebaA? priAi??e KreA?talici i zagrli je. “Ama, nisam ja niA?ta, KreA?talice. Ai??ta si mislila? Ovo je moj dom.”

Na te reA?i KreA?talica malo smekA?a, ali nedovoljno da bi ostala u JebaA?evom zagrljaju. Sklonila je krupnu A?apu sa sebe i izmakla se.

“Dobro, reci mi, kada si navalio. Ai??ta je Krvolovka ulovila?” KandA?ama je poA?ela da kida krzno sa mrtvog A?upavca.

JebaA? se iskezi i pokaza A?apom ka Klisuri. “Dugo je preko leda pratila trag nekih odraslih A?upavaca, preA?la je nekoliko klisura i bregova, a onda je naletela na A?udnog stvora.”

“A?upavca?” upita KreA?talica.

“Ne. Ni nalik A?upavcu”, odgovori JebaA? zamiA?ljeno. “Dovela ga je ovde, tako da sam ga i ja video. Velik je, viA?i od nas, i ima glatko, belo krzno na sebi. Cela glava mu izgleda kao jedno veliko oko.”

KreA?talica prekinu da A?ereA?i A?ivotinju i zagleda se u JebaA?a. Lice mu je bilo ozbiljno.

“Ali, onda je sa sebe strgnuo to belo krzno, baA? kao ti tom A?upavcu, i skinuo veliko oko, ispod kojeg ima pravu glavu, sa dva oka, baA? kao Narod. KoA?a mu je, doduA?e, svetla i bez dlaka, kao da je odran.”

“Je li A?iv?”

JebaA? klimnu glavom. “Krvolovka kaA?e da ga to ne boli. Odvela ga je u svoj brlog. Rekla je da je to njen ulov.”

“Otkud ona zna A?ta njega boli, ili ne boli?”

“Izgleda da stvor govori. Krvolovka tvrdi da priA?a iz A?ape, u kojoj drA?i nekakav kamen. Umalo ga nije preklala kada ga je videla u snegu sa time.”

“ZaA?to nije?”

“A?ula ga je kako govori… Ne znam, KreA?talice”, JebaA? je zavrteo glavom. “Mene taj stvor plaA?i. Ne sviAi??a mi se A?to ga je odvela kod sebe. Ko zna A?ta sve moA?e da uradi…”

“Ko zna”, dobaci KreA?talica i nastavi da komada ubijenu A?ivotinju, pripremajuAi??i obrok za svog maliA?ana.

***

Dani su prolazili, zima je stezala svet. TeA?ki oblaci su zaklanjali sitno sunce, tako da je A?ak i na povrA?ini svetlosti bilo malo, dok je u brlozima Klisure vladao gotovo potpuni mrak. Vrele peAi??ine niA?e u Ponoru kao da su se hladile i JebaA? je sve dublje morao da se spuA?ta kako bi nahvatao toplote za Malog Mutnog. VraAi??ao bi se tek nakon nekoliko sati, namrA?ten i prek, i KreA?talici je bilo A?ao A?to mu posao oko mladunca predstavlja takvu muku. Ali, onda ga je, dok se jednog dana uspinjao Klisurom, videla kako gleda za Krvolovkom koja se vraAi??ala iz lova.

Njegov pogled govorio je hoAi??u opet da te jebem, Krvolovko.

Njen mu je uzvraAi??ao nema niA?ta od toga, dragi moj JebaA?u.

KreA?talica je stisnula tamne oA?i i A?iroko se iskezila. E moj blesavi muA?jaA?e, pomislila je, dok se on pokunjeno uspinjao ka njihovoj peAi??ini, da li Ai??eA? se ikada opametiti?

“Vidim, ne druA?iA? se viA?e sa Krvolovkom?” pitala je te veA?eri, nakon A?to je Mali Mutni, ugrejan, konaA?no zaspao.

JebaA? je Ai??utao i gledao u zid.

“ViA?e joj nisi potreban, A?ini mi se.”

JebaA? raA?iri nozdrve.

“Nije ni A?udo, kad se sve uzme u obzir.”

JebaA? se nape, kao da Ai??e da je zaskoA?i, ali se ipak suzdrA?a i upita: “Kad se A?ta uzme u obzir?”

“Pa”, poA?e KreA?talica, toboA?e uposlena lizanjem svog krzna, “sad ima onog stvora. Narod priA?a da se lepo slaA?u, iako je on lud, jer tvrdi da je pao iz oblaka. Ali to verovatno nije bitno, jer… Pa, sam si rekao da je veAi??i od nas. To valjda znaA?i da je sve na njemu veAi??e od onog A?to Narod ima, zar ne?”

JebaA? skoA?i na noge i navrat nanos izlete iz brloga. “Ti si zla, KreA?talice! NiA?ta drugo nego zla!” prosiktao je i nestao sa vidika.

KreA?talica kriA?om poAi??e za njim kroz prohladnu tamu Klisure. JebaA? se hvatao za izboA?ine u stenama dok je u hitrim skokovima prelazio kamenu gromadu koja je njihovu peAi??inu delila od Krvolovkine. Po njegovim kretnjama se videlo da je ogorA?en i ljut, i KreA?talica zaA?ali A?to ga je zadirkivala. Ali, sada je bilo kasno. Napredovao je brA?e od nje: KreA?talica se joA? uvek borila sa najstrmijim delom gromade dok je on veAi?? preskakao ogradu Krvolovkinog brloga. Videla je Krvolovku kako se pojavljuje na ulazu u jazbinu. Vrati se, htela je da vikne JebaA?u, ali nikakav glas nije izaA?ao iz nje.

JebaA? se popeo do ulaza i pogledao iza Krvolovkinog ramena u mrak.

“Gde je?” pitao je ljutito.

“Nije tvoja stvar.”

“Ai??ta radiA? s njim?!” zaurlao je. Suze su mu titrale u oA?ima. Krzno mu se nakostreA?ilo, oA?njaci provirili iz A?eljusti.

“Ono A?to s tobom nisam radila”, odgovorila je Krvolovka. “Niti Ai??u ikada, JebaA?u. Odlazi odavde.”

“Ne”, promumlao je i odmahnuo glavom. “Nema viA?e zezanja, Kurvolovko.”

KreA?talica se zaustavila na kamenoj gromadi i ispratila pogledom svog muA?jaka koji je nestao u peAi??ini. Kada je izaA?ao napolje, njegove krupne oA?i nisu znale na A?emu da se zaustave. U A?apama je drA?ao otkinutu ruku stranca. Brojni ugrizi na njoj odavno su potamneli od skorene krvi, dok se pet prstiju ukoA?ilo u samrtnom grA?u.

“Ali on je…”

“Odlazi, budalo”, prekinula ga je Krvolovka i otela mu parA?e mesa. “Idi kuAi??i.” Zabola je oA?njake u ruku i otkinula krupan komad. “Valjda znaA? gde ti je brlog”, dobacila je punih usta i u par hitrih koraka se povukla u krvavi dom.

JebaA? je ostao ispred kamenog ulaza da sluA?a Krvolovku kako se iz brloga prvo smeje, a onda podriguje, zeva i na posletku Ai??uti i puA?ta ledeni vetar da zviA?di kroz A?upljine u stenama.

***

KreA?talica poA?e da plaA?e. Dok su je krupne suze peckale po licu, nije imala snage ni da krene ka JebaA?u, niti da se vrati u svoj brlog. Trudila se da bude A?to tiA?a, gutala je knedle i grizla se za jezik. Ipak, JebaA? ju je primetio. Videla je da bi najradije negde pobegao, ali nije imao kud.

Neko vreme su stajali tako, oboje zaustavljeni u sred pokreta, a onda se iza njih, kroz mrak Klisure, prolomio deA?ji plaA?. KreA?talica napeto uspravi glavu.

“Mali Mutni”, A?apnula je samoj sebi. “Mali Mutni”, ponovila je i okrenula leAi??a Krvolovkinoj peAi??ini.

Na kraju JebaA? ostade da tako, obeA?enih ramena i A?uplje glave, gleda za svojom KreA?talicom dok se ona, pazeAi??i da ne izgubi oslonac i zauvek nestane u mraku pod sobom, spuA?tala ka toplijim peAi??inama dublje u Ponoru, ne bi li ugrejala krzno za svog maliA?ana i pomogla mu da pregura prvu zimu.

Darko TuA?evljakoviAi??