Za sve moje ljubavi

Topla voda uspavljuje mi čula dok napolju, u hodniku, zidni sat tromo otkucava. Čini mi se na tren da je sat uhvatio smireni ritam mog pulsa i pitam se, dok mi misli izmiču poput vlažnog sapuna koji beži iz prstiju, pitam se kako bi ova mlečna površina što isparava oko mene izgledala da su mi sada žile na unutrašnjoj strani podlaktica rasečene: da li bi se krv širila kroz vodu u oblaku, dodajući ružičastu nijansu sedefastom odsjaju, brzinom udara mog umornog srca? Ili bi se sve pred mojim očima pretvorilo u crvenu izmaglicu i pustilo me da utonem u konačni san bez snova… u crni san nepomućen raseklinama koje košmari ostavljaju na duši, mir lišen dahtanja i hladnog znoja, sa naglim buđenjem koje je kao koncept kročilo iz domena neželjenog u domen nemogućeg?

Udišem vazduh zasićen vlagom i zvuk je glasan, podvučen tihim, dokonim kapanjem slavine.

Sat odzvanja u hodniku. Lice mi se, mokro od vode, pare i znoja, nervozno trza. Vreme je.

Ulazim u spavaću sobu i posmatram svoju kožu dok se trljam grubim frotirom. Svetla je, zategnuta, prekrivena finim, paperjastim dlačicama, i tkanina ostavlja crvene tragove na njoj da lagano blede na prigušenom svetlu lampe. Bacam upotrebljeni peškir u ugao i gledam odraz u ogledalu iznad toaletnog stola. Načas mi se čini da leptir istetoviran na mom bedru uzmahuje krilom. Noge su mi duge i prave, mišići butina i listova snažni, oblikovani džogingom i aerobikom. Jedan trenutak igram se alkicom koja mi je provučena kroz meso trbuha, kraj pupka, i milujem stari ožiljak; pokušavam da se prisetim samog čina probadanja, kratkog bola, Majinog uzbuđenja. Sopstvenog uzbuđenja.

Pogled mi klizi naviše, prema isturenim grudima, gde mi bradavice ljutito štrče, rumene i još pune prijatno-nelagodnih trnaca posle trljanja tkaninom. Uzalud tražim bore na vratu, izdajnički podvaljak, linije oko usana usečene posle trideset godina osmehivanja. Soba je topla i osećam da mi je koža ponovo vlažna. I ne samo koža. Tamo, u ogledalu, vidim lica svih mojih ljubavi, osmehuju mi se sa plastičnih glava-modela za perike, vidim njeno lice koje ostaje tu i kada zatvorim oči. Tišina, toplota i muk teraju me da bespomoćno prstima kliznem niže, među noge. Nokti su mi prirodni, dugi, besprekorno manikirani; pažljivo razmičem usmine, osećam na jagodicama prstiju gustu vlagu, trljam mesnatu resicu iznad otvora i mislim na njen jezik dok gnječim dojke. Ta kučka!

***

“Često dolaziš ovamo?”

Okrećem glavu, gledam ga preko čaše i ne mogu da verujem da je odabrao tako banalni način da mi priđe. Koliko mogu da ocenim, blizu je četrdesete; ima visoke zaliske, pomalo kukast nos i tanke usne. Osmehuje se lažno sigurno, dok prstima okreće čašu na poliranoj površini šanka. Tečnost boje meda ljeska se u njoj sa svakim nervoznim okretom. Nokti su mu ružni, široki, podsečeni bolno kratko.

“Molim?” kažem glasno, kao da me je buka sprečila da jasno čujem ono što je rekao.

“Kažem”, dere se on kako bi nadjačao rafalnu paljbu koja nas zapljuskuje iz zvučnika, i glas mu se diže gotovo za oktavu, “kažem: često dolaziš ovamo?”

Sležem ramenima i vraćam pogled sopstvenoj čaši. On to shvata kao zeleno svetlo i privlači bliže svoju barsku stolicu.

“Ja sam prvi put na ovakvom mestu”, kaže dok ga gledam u ogledalu iza šankerovih leđa.

“Da? I kako ti se dopada?” Trudim se da zvučim krajnje nezainteresovano. Uspeva mi, lako.

“Pa… Nije baš moj fazon, ako znaš šta hoću da kažem… Ali, rekoh sebi, kad sam već u gradu samo jednu noć, što da ne probam?”

Okrećem leđa šanku, oslanjam se laktovima i gledam gomilu dok mi cigareta dogoreva među prstima. Disk-džokej je ponovo pustio jedan od svojih beskrajnih tehno-rap miksova i laser šara po tamnoj masi plesača.

“Hej”, kaže muškarac kraj mene, dok mu pogled klizi preko mog crnog bodija, kožnog minija i prekrštenih nogu, “ja sam Kosta. Imaš li ti ime?”

Uvlačim poslednji dim, pomeram se da ugasim opušak u pepeljari i ponovo se susrećem sa njegovim očima.

“Zovem se Di. Čuj, Kosta, da skratimo priču… Da li bi imao nešto protiv da mi platiš piće?”

Kezi se. Zubi su mu žuti od nikotina.

“Sjajno, Di. Šta kažeš, da ti platim piće, a?”

Zatvaram načas oči. Biće to dugo veče.

***

Maja me je prvi put pozvala u posetu nekoliko meseci posle mog dolaska u firmu. Ona i njen suprug priredili su mali prijem u čast njenog unapređenja, i većina rukovodilaca i saradnika iz firme bila je tamo. Prostrana bašta iza kuće, ograđena visokim zidom u hacijenda-stilu, bila je ispunjena muzikom i smehom, a miris roštilja visio je u vazduhu prolećnog sutona kao ostatak nedavno izvedene čarolije.

“Zdravo, Di!” doviknula mi je kada me je ugledala na vratima. Brzo se progurala između gostiju koji su stajali u hodniku sa tanjirićima i čašama u rukama, prisno me uhvatila za ruku i poljubila u obraz. Dodir njenih usana bio je lak i kratak, ali zadržao se na mojoj koži kao vreo žig. Mirisala je sveže, zanosno – verovatno na neki novi Klajnov parfem – i žurno mi je prstima obrisala trag ruža sa lica.

“Došla si sama?” upitala me je kada me je uhvatila pod ruku. “Šta bi s onim Bobanom iz centrale?”

“Tja, ništa naročito. Zaključila sam da ipak nije ono što tražim.” Dodir njene šake pekao me je u prevoju lakta i dekoncentrisao.

“Ti najbolje znaš”, reče ona. “Ma, ne brinem se ja za tebe; devojka koja izgleda kao ti ne može dugo da ostane bez muškarca.”

Dovela me je do vrata koja su se otvarala ka dvorištu. “Stefane!” uzviknula je. “Hodi malo ovamo!”

Visoki muškarac preplanulog tena i mišićavih ruku, u košulji sa podrnutim rukavima, priđe nam brišući ruke belom flanelskom krpom. Imao je privezanu kecelju za pripremanje roštilja, sa naslikanom debelom, sočnom, nabreklom kobasicom i natpisom PREPORUČUJEMO ZA VEČERAS.

“Moja koleginica s posla, Di”, predstavi me Maja. “Pričala sam ti o njoj.”

Gledao me je na tren s interesovanjem, a onda se prenuo i pružio mi ruku uz besprekorrni, blistavi osmeh.

“Stefan, moj muž”, reče Maja.

“Drago mi je”, rekoh ja i izvukoh šaku iz njegovog toplog, pomalo oznojenog dlana. Najednom mi je bilo veoma neprijatno zbog načina na koji me je gledao… i zbog neodgonetljivog izraza na Majinom licu.

***

“Da igramo malo, šta kažeš?”

Ne kažem ništa. Pratim ga do podijuma. Devojke se njišu visoko, pod tavanicom, u okačenim kavezima, i pokušavaju da izgledaju zavodljivo i senzualno, poluugušene dimom i isparenjima. Kosta nosi odelo od listera koje na ovakvom mestu izgleda krajnje idiotski. Kragna mu je tesna, useca mu se u vrat; neukusno šarena kravata prikačena mu je zlatnom iglom za košulju i delimično mu prekriva obli sredovečni trbuščić. Predajem se muzici.

***

“Jesi li slobodna za vikend?” upitala me je Maja dok sam odlagala predmete u sto. Pogledala sam je upitno.

“Ovaj, Stefan je na putu, van grada, a ja sam prilično nervozna kada moram da spavam sama… Mislila sam – ako nemaš neke obaveze – da provedemo vikend zajedno, kod mene.”

Videla je moje podignute obrve i požurila da doda: “Znaš ono… malo ženskih razgovora, malo ogovaranja… Razmenjivanje recepata?” Uhvatila se za mišice pokretom koji je odavao nesigurnost. “Bilo šta, samo da ne budem sama.”

Glasno sam ispustila dah koji sam zadržavala u plućima i rekla:

“U redu. Naravno. Doći ću.”

I to je bilo to.

Prvo veče provele smo uz martini i neku sapunicu na televiziji… ogovarale smo saradnike, pričale o bivšim ljubavnicima, pripemile taljatele verde i otišle na spavanje.

“Sjajna si, Di”, rekla mi je pre nego što je zatvorila vrata gostinske sobe u kojoj mi je namestila postelju. Prostorija je bila osvetljena samo bledim sjajem spoljnih lampi i njihanje granja napolju šaralo joj je lice senkama. Videla sam kako joj se nozdrve šire, kako joj usne podrhtavaju dok je stajala tamo, u pripijenoj svilenoj spavaćici, sa jasno ocrtanim ukrućenim bradavicama i nejasno naznačenom senkom među nogama. Kada je konačno otišla u svoju sobu, legla sam, uzela jastuk, stavila ga među noge i masturbirala skrivena mrakom i tišinom, sa Majinim dojkama, usnama i bedrima pred očima.

Sutradan, posle doručka, Maja je predložila da se popnemo na gornju terasu i sunčamo se. Majsko sunce već je obećavalo pakleno leto. “Nisam ponela kupaći kostim”, rekla sam, pomalo stidljivo. Maja se samo osmehnula, uzela me za ruku i povela uz stepenice.

Svlačila me je polako, otkrivala mi telo postepeno, zagledana u moju kožu; prelazila je prstima po njoj ovlaš, jedva je dodirujući. Uprkos toploti, naježila sam se od blagog milovanja njenih noktiju, usana, kose. Poljubile smo se prvi put tu, na suncu, isprepletanih nogu, zadihane, dodirujući se zaljuljanim dojkama teškim od želje, i njen jezik naterao me je da se opružim, otvorim i prepustim. Dok smo vodile ljubav, iza stisnutih očnih kapaka sakupljale su mi se suze.

***

Kosta igra kao reumatični pavijan; nespretno maše rukama, istura guzicu i sve vreme se kezi. Pokušavam da ga ne gledam, ali on se vrti oko mene, đipa i trese se kao da je uhvatio gole žice pod naponom. Pokazujem mu par uzdignut iznad tamnog mora glava, na nekoj vrsti platforme. Muškarac je odeven u kožne pantalone bez tura, i mišićavi guzovi blistaju mu oznojeni na stroboskopskom svetlu koje pulsira u ritmu; nag je od pojasa naviše, mišići su mu savršeno oblikovani i ocrtani pod kožom, bez grama suvišnih naslaga. Na glavi ošišanoj gotovo do kože, nosi kožnu pseudovojničku šapku. Žena je dobrodržeća dama u crvenoj večernjoj haljini, podjednako neprikladnoj u ovom noćnom plesnom klubu kao i Kostino odelo. Ona kleči, glave zabačene pozadi, dok joj Kožna Čakšira vezuje lisice oko zglavaka. Oboje se njišu, ali ja posmatram samo nju. Oči su joj zatvorene, usne poluotvorene; ruke ispružene i podignute. Muškarac drži lisice levom šakom, dok joj desnom povlači glavu za kosu još više unazad, ne mareći za njenu skupu frizuru. Gospođa se povija i telo joj pravi kruti most. Lice joj je okrenuto naviše, usta joj drhte u iščekivanju. Dok se muškarac lagano saginje da joj zagrize jezik, vidim da mu sa probodene usne visi mali srebrni krst.

“Bože!” gotovo da skiči Kosta kada ga hvatam, naglo i snažno, između nogu.

***

“Šta misliš o samoprobadanju?”

“Ha?”

“Šta misliš o samoprobadanju?”

Pokušala sam da otvorim oči, ali sunce mi se kroz trepavice zaseklo u zenice. Okrenula sam glavu i pogledala Maju koja je ležala kraj mene potrbuške, sa obrazom na mišici i zadovoljnim osmehom na usnama. Prošlo je otprilike četiri meseca od početka naše… veze… Čitavog leta provodile smo, zahvaljujući Stefanovim redovnim poslovnim odsustvima, svaki vikend zajedno, a prva polovina avgusta prošla je kao san – Stefan je otišao na studijsko putovanje u trajanju od dve sedmice. Sada, septembarski dani polako su nagoveštavali svršetak leta, ali sunce je još bilo dovoljno jako da nas izmami na Majinu terasu.

“Samoprobadanje… Misliš na ovu novu, S&M modu? Zašto pitaš?”

Maja se pridiže na laktove. Oči joj zasjaše.

“Uzbuđuju me takve stvari… sama pomisao na to da sebi naneseš bol – kratkotrajan – a potom da na telu nosiš nešto što će te neprestano podsećati na taj čin… Svi oni video spotovi sa alkama, iglama, privescima… Bukvalno ovlažim kada to gledam.”

“Mmm… Obožavam kada ovlažiš. Bogu hvala za video spotove.”

“Ipak, sama se nikad ne bih usudila to da probam. Znaš da sam kukavica. Da ne trpim fizički bol.” Zaćutala je.

Pomilovala sam je po obrazu, bradi, usnama.

“Želiš li da ja to učinim, za tebe?” upitala sam je tada. Odgovorio mi je blesak u njenim gladnim očima.

***

“Gledaj”, pokazujem Kosti, dok mi on grubo i bolno stiska dojku. Njegove oči mutne od alkohola prate moj pogled. Za trenutak odvraćam pažnju od prizora na podijumu za igru tamo, na samo nekoliko metara od nas, i vidim kako mu se izraz menja, a vlažne usne vise u zaprepašćenju.

Devojka je plavokosa, ošišana kratko, odevena u tesni crni triko i čizme od skaja koje joj dosežu do iznad kolena. Stoji čvrsto, raširenih nogu, podbočena. Glavu je zabacila poput one gospođe od maločas. Isplazila se i krupni, ćelavi muškarac intenzivnog pogleda, čela nabranog u dubokoj koncentraciji, probada joj jezik debelom hromiranom iglom dugom dvadesetak centimetara. Metal blista na mahnitom plesu obojene svetlosti, dok se devojci obrazi trzaju od bola. Vidim kako joj se suze spuštaju niz lice. Ali, koji tren kasnije, muškarac se odmiče od nje i blago klanja polukrugu okupljenih posmatrača koji mu aplaudiraju. Aplauz se ne čuje pod novim naletom rike iz bas-zvučnika, i čitava scena izgleda nestvarno, nezemaljski. Devojka ukočeno gleda u krv koja joj niz bradu kaplje na uzdignuti, naviše okrenuti dlan; ispitivački pomera glavu levo-desno, a onda počinje da se ljulja, prateći muziku. Ubrzo se u potpunosti vraća plesnom transu, sa jezikom isplaženim i probodenim, nalik na pripadnicu nekog zaboravljenog afričkog plemena. Igla joj koso stoji preko lica, prolazi kroz vlažni, istureni, pužu slični organ, kao poruka upućena ostatku sveta, poruka ispisana bolom i prkosom. Posmatrači se okreću drugim atrakcijama, a ja hvatam Kostu za vlažnu, ljigavu, pihtijastu šaku. On još blene u devojku sa iglom dok ga izvlačim napolje, na britki noćni vazduh.

***

Salon “Mazoh” nalazio se nedaleko od Majine kuće. U prvi mah me je začudilo što je jedna takva “radionica za umetničko tetoviranje i probadanje” smeštena u tako otmenom kraju, ali Maja mi je objasnila da su redovne mušterije salona upravo najviđenija imena lokalnog visokog društva i estrade.

Legla sam na stolicu koja je podsećala na stolice u zubarskim ordinacijama, i rekla gazdi šta želim. Klimnuo je glavom, pripremio pribor i zamolio me da otkrijem mesto na bedru gde želim tetovažu. Dezinfikovao mi je kožu brzim, spretnim pokretima. Osećala sam strepnju kao zalogaj koji mi je zastao u grlu, posmatrala raširenih očiju kako uzima aparat, uključuje ga i prinosi mom telu. Maja je sedela u blizini i držala me za ruku. Prepoznala sam taj pogled, izraz njenog lica, pozu stisnutih kolena i tela povijenog napred, u iščekivanju. Netremice je zurila u mesto gde se na mom telu pod iglama pomaljala živopisna slika orijentalnog leptira. Slušala sam zujanje aparata, trpela nesnosno peckanje i uporan, sitan i dosadan bol, svesna toga da sam u stanju da za nju učinim bilo šta.

U poređenju sa tetoviranjem, probadanje je bilo prava sitnica. Trenutak bola, neobičan osećaj dole, na trbuhu… i kada sam otvorila oči, kroz pupak mi je bila provučena blistava, mala, elegantna alka.

Jedva smo izdržale tenziju dok smo se vraćale u Majinu kuću. Žudnja i uzbuđenje visili su između nas gotovo opipljivo, kao oblak vreline. Čim je zaključala vrata za nama, Maja se bacila na mene sa strašću pohotne kuje, cepajući mi bluzu, suknju, čarape, donji veš. Legla sam potrbuške na njen i Stefanov prostrani bračni krevet i raširila noge. Lizala me je furiozno, zavlačila mi jezik među usmine, u čmar, dodatno me stimulisala prstima. Svršila sam u grčevima, uz jauke. A onda, dok sam ležala i dahtala, opuštena i vruća, osetila sam kako mi Maja podiže ruke i vezuje mi ih za metalno uzglavlje kreveta.

“Majo, šta…”

“Psst!” Pričvrstila mi je ručne zglobove svilenim šalom tako da sam morala da se podignem na kolena. “Da se malo igramo vezivanja, ha? Malo S&M, šta kažeš?”

Slatka jeza jurnula mi je niz kičmu kada sam osetila da me opkoračuje i priljubljuje se uz mene. Vršci njenih dojki dodirivali su mi ramena i zadnji deo vrata, a njen kovrdžavi žbun golicao me je dok se Maja trljala o moju isturenu zadnjicu. Ponovo sam počela teško da dišem.

“Ljubavi”, šapnu mi ona u jednom trenutku, gricnuvši mi uvo. “Kaži mi… kako ti se… mislim, kao muškarac… dopada moj Stefan?”

Ukočila sam se, zapanjena, i istog trena osetila novo, nezvano prisustvo iza sebe. Pokušala sam da se okrenem, ali težina Majinog tela zadržala me je čvrsto u istom položaju. Nešto toplo i široko dodirnu mi raširene labije. Cimnuh vezove iz sve snage, ali Maja je to spretno izvela; uspela sam samo da zatresem krevet. Čvorovi su ostali na svom mestu.

“Šššš, ljubavi, smiri se”, šaputala mi je ona. “Stefan sve zna… Sve zna, još od prvog dana.” Osećala sam njen vreli, ubrzani dah, na potiljku i ušnoj školjci. Pomerila sam glavu i razrogačenim očima ugledala odraz u ogledalu na bočnom zidu sobe. Majin suprug klečao je iza mene, nag, sa izrazom namrštene usredsređenosti, i pokušavao da mi ugura ud među usmine.

“Uvek je bio tu”, nastavila je Maja, “uvek kada smo vodile ljubav. Skriven. Posmatrao je. To ga uzbuđuje. To je jedino što ga uzbuđuje.”

Smrknulo mi je pred očima; učinilo mi se da se svet raspada na komadiće, na milione sitnih, oštrih krhotina koje mi se zarivaju u telo, um i srce. Ponovo sam pokušala da se oslobodim, ali vezovi nisu popuštali. Majin glas dopirao je odnekud, hipnotički, zavodljiv.

“No, no, mila”, šaputala mi je mazno. “Pusti mog mužića da se malo zadovolji… ništa ti neće biti. U redu?”

Odmahnula sam glavom u nemoćnom besu i pokušala da se pomerim tako da ne može da uđe u mene. Ali, Stefan je ionako imao problema. Ud mu nije bio dovoljno ukrućen, pa se malo odmakao od moje zadnjice i počeo da masturbira, sve manje uspevajući da održi erekciju. Pokušavala sam da razlučim osećanja koja su se u meni komešala; bila sam zgrožena Majinim otkrićem, Majinom izdajom i podlom prevarom, ali najednom, sa Stefanovim licem u ogledalu tako jadnim, smrknutim i napregnutim, osetih kako na površinu svega nezadrživo izbija histerični kikot.

“Probaj zguza!” prosikta Maja svom suprugu kada je videla da mu ne ide baš od ruke, A onda dodade meni, izvinjavajućim tonom: “Znaš, to je ono na šta se najviše loži.”

Više nisam mogla da izdržim: počela sam da se kikoćem, cerekam, a onda glasno, grohotom da se smejem. Osetila sam da vezovi konačno popuštaju pred mojim pokušajima i izvukla najpre jednu, zatim i drugu ruku, ne prestajući da urlam od smeha. Maja skliznu sa mene i ja se okrenuh na leđa, pridigavši se na laktove da ih bolje vidim. Moja ljubavnica sada je stajala kraj kreveta, prebledela, sa rukom na ustima, dok je njen muž mlatio po beskorisnom, mlitavom komadu mesa, lica zgrčenog u krajnjem poniženju. On diže ruke od uzaludnog posla i usta mu se iskriviše u grimasi besa.

“Šta je smešno, kučko, pizda ti materina?”

“Ti”, uspela sam da kažem pre nego što sam ponovo prsnula u smeh. “Podsećaš me”, nastavila sam između naizmeničnih naleta kikota i štucanja, “na jednog tipa koji je hteo da me kresne pre operacije.” Okrenuh se prema Maji, podigoh šaku u vazduh, a onda je pustih da se mlitavo oklembesi. Ugledah začetak osmeha iza ruke kojom je prekrila usta.

Operacije? Kakve operacije?”

Smeh je u meni lagano jenjavao dok sam gledala kako Stefan nepomično kleči preda mnom i pilji u mene sa strašnom sumnjom u očima. Osetih naviranje onoga što sam smehom pokušala da obuzdam, nalet čistog, belog, zaslepljujućeg besa.

“Što, pa pre operacije promene pola, impotentni pederu!” Maja je zurila u mene nemo, zaprepašćeno. Uživala sam u zgranutosti na njihovim licima.

“Zar ti nije bilo čudno što sam ovako visoka… krupna cura, a? Ili ti se to baš i dopalo, kao i svakom latentnom homiću koji se plaši da bude ono što jeste? Hajde, Stefane, muškarčino, priznaj! Ja ću da ti kažem šta može da reši tvoj problem, mater ti jebem: dobra, vruća kurčina u guz…”

Udarac me podiže sa kreveta i baci me na pod. Soba se okrenu oko mene i svetlost i zvuci poprimiše na tren iščašene nijanse. U ušima mi je zvonio Majin krik. Otpuzah u ugao i zavrteh glavom levo-desno, pokušavajući da je razbistrim.

“Zato si takav fanatik za sport, a?” rekoh i ispljunuh sukrvicu. “Maja mi je sve ispričala: kako redovno ideš u teretanu i saunu, igraš fudbal i basket, odlaziš na utakmice… Zašto ne priznaš sam sebi da je to samo način da stalno budeš uz momke, a da niko ne posum…”

Stefan me iz sve snage ritnu u stomak i istera mi vazduh.

“Nemoj!” vrisnu Maja negde daleko. “Prestanite! Oboje!”

“Ti ćeš da mi kažeš, nakazo jedna”, mumlao je dok me je šutirao u butine, ramena, grudi. Uspela sam da izbegnem novi udarac i otkotrljala se do uznožja kreveta. Bila sam bez daha, čitavo telo pretvorilo mi se u bol, a hromirana alka kojom sam sebi pre nepunih četrdeset minuta probola pupak kako bih zadovoljila svoju izdajničku ljubavnicu, visila mi je sa trbuha na komadiću gotovo sasvim otrgnute kože i mesa. Iz nekog razloga, taj prizor razjari me više od svega.

Stefan jurnu ka meni kao pobesneli bik, raširenih ruku i prstiju spremnih da se sklope oko mog grla. U poslednjem trenutku, odbauljah po tepihu prema otmenom mermernom kaminu. Dograbih teški mesingani žarač i sklupčah se pred novim pljuskom Stefanovih udaraca. Na drugoj strani sobe, Maja je bezglasno jecala i klizila lagano na pod, leđima pripijena uz zid, ne odvajajući oči od prizora. Stefan prestade da me šutira i sagnu se da me ščepa za kosu. Iskoristih priliku i zamahnuh žaračem. Metal ga dohvati preko cevanice i on iznenađeno jeknu. Zamahnuh ponovo, iz sve snage, prema istom mestu. Stefan vrisnu i sruši se na pod kao posečeno stablo. Sa mračnim zadovoljstvom konstatovala sam prilikom tog drugog udarca da je nešto puklo u njegovoj nozi. Već sledećeg trena, bila sam na Stefanovim leđima i udarala ga žaračem po glavi, vratu, ramenima. Otimao se, cvileo, pokušavao da izbegne udarce, ali ja sam žarač sada držala obema rukama i iza svakog zamaha stajala je sva energija sakupljena u mišićima mojih ramena i leđa, pojačana navalom adrenalina. Najednom, kukasti kraj žarača zari mu se u teme, i Stefanovo telo naglo se zgrči ispod mene, kao da je konačno doseglo toliko željeni vrhunac. Onda klonu i ostade nepomično na podu.

Nekoliko trenutaka nije se moglo čuti ništa osim mog dahtanja i ritmičkog, vlažnog zvuka liptanja krvi iz rane na Stefanovoj glavi.

“Da”, prodahtala sam konačno, iskrivivši usne u gađenju. “Nakaza. Frik sa drugog sveta… Slatki travestit…. sa Transeksualne… Transilvanije.”

Svet je postepeno prestao da mi pliva pred očima, i ja ugledah Maju, bledu i obamrlu, u šoku prevelikom da bi se oglasila zvukom glasnijim od bednog, psećeg cviljenja.

“Ljubavi”, rekla sam nežno dok sam ustajala sa još toplog Stefanovog tela. “Mislim da je vreme da te naučim nekoliko stvari o samoprobadanju.”

***

“Au, Di, žešća ti je gajba”, balavi Kosta dok se ogleda po mom stanu. “Gde ćemo? Ovde, u dnevnoj?”

“Ne”, kažem kratko. “U spavaćoj sobi.”

On ulazi, vidi krevet, komentariše njegovu veličinu otegnutim, pijanim zviždukom.

“Mala, moram da ti kažem, imaš ovde pravi pravcati jebodrom.” Zastaje da podrigne i ja koristim priliku, hvatam ga za kravatu, privlačim bliže. Zapahnjuje me njegov kiseo dah.

“Slušaj”, šapućem mu dok me pipa. “Ovde postoji nekoliko pravila. Pravilo broj jedan: Ja sam gazdarica. Kapiraš?”

Klima glavom i liže mi obnaženo rame.

“Pravilo broj dva…” Trza se na zveket metala. Osmehujem mu se u mraku. “Ovo.”

Gleda u dva para lisica i razumevanje mu lagano sviće u očima. Onda sleže ramenima.

“Kako god kažeš, mala. Kao što si rekla: ti si ovde gazdarica. I mislio sam da se pališ na takve stvari, čim visiš na onakvom mestu.”

“Pravilo broj tri…” govorim jedva čujno dok mu raskopčavam košulju, trljam mesnate, maljave grudi i guram ga na krevet. “Pravilo broj tri: ostala pravila ne postoje.”

Lisice mu škljocaju oko ručnih zglobova, zatim i oko stubića uzglavlja od kovanog gvožđa. Zvuk je hladan, precizan, zadovoljavajući. Ostavljam ga da leži u žućkastim, zapišanim gaćama, sa čarapama na raširenim nogama, dlakavog i debeljuškastog.

“’Ajde više, bre, dig’o mi se. Šta sad tu čačkaš? Ma ne, šta će ti perika? Kosa ti je super ovako…”

Puštam ga da trabunja. Još sam mu okrenuta leđima, tako da ne može da vidi šta radim. Ono što skidam sa plastične glave na toaletnom stolu nije perika, već moje novo lice – jedno od mnogobrojnih u kolekciji. Prilepljujem uštavljenu ljudsku kožu uz obraze, nos i čelo, i ponovo osećam onaj duboki, zavodljivi, neizbrisivi miris krvi. Iz ogledala me posmatra Maja, i ja je ponovo vidim živu, vezanu, spremnu za moju lekciju o bolu; ponovo joj zašivam usne – i gore i dole – debelim ribarskim najlonom, provlačim joj udice iz Stefanovog pribora za pecanje kroz bradavice tvrde od agonije i uzbuđenja, sporo i metodično režem joj kožu Stefanovim brijačem, gledam opčinjeno kako svetla krv navire duž linija zaseka, a onda joj gulim trake sa tela. Uzbuđuje me njeno otimanje i koprcanje, grleni zvuci koji dopiru iz ustiju koja ne može da otvori. Trljam se uz njenu novu, crvenu golotinju, objašnjavam joj uz milovanja od kojih se grči i bacaka, kako to izgleda kada ti se neko zavuče pod kožu, kao što je ona učinila meni. Stefanov alat pun je zanimljivih igračaka, tako da naša poslednja, konačna ljubavna igra traje dugo i prekida se samo u trenucima Majine obeznanjenosti, koje koristim da se odmorim. Sa puno ljubavi skidam joj nokte sa prstiju, probadam joj dlanove bušilicom i zavrtnjima, odsecam stopala i dezinfikujem patrljke plamenom let-lampe. Još je živa, još živi za moje dodire, komuniciramo isključivo putem bola koji ju je toliko uzbuđivao kod drugih. Beskrajno nežno, zabadam joj igle u oči, odsecam uši, slažem mozaik nje na velikom stolu radionice u suterenu njihove kuće.

“Prešle smo dugi put”, mrmljam dok se okrećem od ogledala. “Dugi, dugi put…”

Kosta nas gleda zapanjeno, obasjane prigušenim svetlom. Nas dve uzvraćamo mu pogledom. Primećujemo da mu erekcija – koju je zaista imao – naglo pada.

“Ko…” dahće on, najednom trezan, “ko si ti?”

“Slatki travestit”, odgovaram mu dok se penjem na krevet da mu se pridružim. “Slatki travestit… sa Transeksualne… Transilvanije.”

***

Vrela kupka me pročišćuje, kao i uvek. Omamljena sam toplotom, opuštena, plutam u prostranoj kadi i osluškujem tihe otkucaje zidnog sata napolju. Zadovoljna sam, ispunjena. Plakar u spavaćoj sobi pun je plastičnih glava kojima sam podarila lica, plastičnih glava za moje, sa toliko ljubavi prikupljene, skrpljene kožne modele. Za moje maske… moje druge živote. Razmišljam koje lice da odaberem za večeras i neprestano mislim na devojku sa probodenim jezikom. Možda ću i sama učiniti nešto slično. Ali, najpre ću nju dovesti ovamo, da mi opiše kao izgleda nositi u svom tkivu – tkivu predodređenom za uživanje, za slast – bolnu, blistavu, hromiranu iglu.

Osmehujem se dok para magli ogledalo u kupatilu. Šapućem nežne besmislice svim svojim ljubavima uz kap-kap-kapanje slavine, i dokono se pitam kada će mlečna belina oko mene postati ružičasta, postepeno, u ritmu moga srca koje smireno otkucava za sve njih…

Za sve moje ljubavi.

Goran Skrobonja