Retka krvna grupa

Vojni helikopter ga je spustio pred zavejanu gostionicu u Alpima.

PreletevA?i petsto kilometara zanimljive geografije, Estrogen Moroder se sopstvenim oA?ima uverio da je Stari kontinent A?vrsto u A?aci virusa. I da se navikao na njegovu vlast.

Po prostranim trgovima glavnih gradova postrojavali su se oA?njaci u crnim uniformama; ulicama su krstarile limuzine sa zatamnjenim staklima kao moderne piratske laAi??e; predgraAi??a su se, liA?ena dece, zavetovala na tiA?inu. Povremeni, suA?tinski bezazleni izgredi bili su iskljuA?ivo njegova briga.

Kao sada.

Jedino se na selu veAi?? primeAi??ivala nestaA?ica hrane, A?to je potvrAi??ivalo njegovo A?vrsto uverenje da je zabrana preobraAi??enja usledila prekasno. Svuda je oseAi??ao gladnu braAi??u, a ono malo smrtnika A?to je sretao davalo je od sebe viA?e nego A?to ima.

Za stolovima krA?me “Kod Ai??agala” proreAi??eni seljaci namreA?kanih sivih lica markirali su konobaricu, oA?igledno gostioniA?arevo vlasniA?tvo: teturala je izmeAi??u stolova kao da Ai??e svaki A?as bez glasa da se strovali na daA?A?ani pod, dok su gazda, supruga i maloletna kAi??er ponosno A?etkali rumene obraze. Sisali su jadnicu nasuvo.

Zabava je trajala dok se Estrogen Moroder, sa svoja dva metra, nije pojavio na vratima. Kada su ga ugledali, gosti su se povukli u senke po Ai??oA?kovima, dve A?ene ai??i?? majka i Ai??erka ai??i?? naA?le su zanimaciju iza pulta, a gazda je pohitao k njemu udvoriA?ki pokazujuAi??i zaA?iljene zube.

Estrogen Moroder izloA?i oA?njake duplo duA?e od gostioniA?arevih. Nije to bio osmeh, veAi?? obiA?no ustanovljavanje statusa: Estrogen nije posedovao smisao za humor.

Predstavio se.

Rekao je, specijalni inspektor taj i taj. KrA?ma se joA? nije naA?la na veAi??oj probi A?ivaca.

“Ja sam zvao, inspektore”, reA?e gostioniA?ar, gutajuAi??i knedlu. “Odmah sam znao da je ovo posao za ministarstvo.”

Estrogen Moroder nije bio zadivljen. “Prvo A?elim obrok, obilan”, reA?e, svukavA?i rukavicu i neodreAi??eno mahnuvA?i ka supruzi. “DoveA?Ai??ete mi je odmah u sobu. Pola sata kasnije, poA?aljite mi Ai??erku.”

GostioniA?ar se smanji za dva broja, ali se samo nakloni.

A?enu je obljubio da bi se opustio i ponizio krA?mara; kAi??er je pio da bi se poA?astio. Nakon okrepljenja, Estrogen Moroder je bio spreman za ozbiljan rad. GostioniA?ar ga je poveo do potkrovlja, vodeAi??i za sobom i pola kafane radoznalaca.

Telo je leA?alo na podu sobe na kraju hodnika.

IgnorisavA?i namigivanje gostioniA?areve A?ene i mrA?tenje njegove Ai??erke, Estrogen Moroder je poA?ao ka dovratku ukraA?enom licima. “Ja Ai??u vam sigurno biti potreban”, reA?e gostioniA?ar. “Znate veAi??, da vam odgovaram na pitanja.” Estrogen Moroder mu zalupi vrata pred nosom.

Ostao je sA?m s leA?om. Ovaj je leA?ao u lokvi crnoj kao katran, glavom okrenut ka spoljnom zidu. Prozor se zapekao od nekoriA?Ai??enja; Moroder ne bi uspeo da ga otvori a da ne napravi neku A?tetu. U sobi se joA? nalazio obiA?an krevet, prazan orman i noAi??na posuda.

Skinuo je sa ramena mantil kojim je bio ogrnut, paA?ljivo ga sloA?io na krevet i izvukao rukavice. A?ovek koji je leA?ao pred njim bio je sportski graAi??en, visok, srebrnaste kose. PreA?avA?i A?itavu sobu jednim i po krakatim korakom, kleknuo je kraj njega. UmoA?io je prst u gustu krv i liznuo. Nikada nije okusio niA?ta oporije.

Tragovi ugriza nalazili su se na desnoj strani vrata, bliA?e potiljku. Neko je bez svake sumnje prekrA?io strogu zabranu preobraAi??enja i ubijanja smrtnika. NapadaA? je oA?igledno priA?ao A?rtvi s leAi??a. Estrogenu Moroderu je trebalo malo vremena nasamo i znaAi??e ko je poA?inilac. Zato je u ovom poslu najbolji.

Seo je na pod i naslonio leAi??a na vrata. Ispraznio je um. Petnaestak minuta kasnije, i dalje mu se niA?ta nije ukazivalo.

“BaA? me muA?iA?”, reA?e leA?u.

PoA?eleo je da od gostioniA?ara zatraA?i flaA?u najboljeg vina koje ima kada mu je neA?to privuklo paA?nju. Kleknuo je do A?rtve i zagledao se u njenu ranu na vratu. OklevajuAi??i, prislonio je prst u rukavici uz tragove ugriza i ai??i?? obrisao ih sa koA?e. Estrogen Moroder nehotice poskoA?i u mestu. Nestali su kao da ih nije ni bilo.

Skinuo je svu odeAi??u sa pokojnika i prouA?io svaki pedalj njegovog tela. Bio je siguran. Ubica nije krvopija, ali je tako A?eleo da se predstavi.

Ko onda?

Prizvao je u seAi??anje lica koja je sreo tokom veA?eri i nijedno mu se nije A?inilo kao promiA?ljeni, hladnokrvni, zavereniA?ki tip.

Estrogen Moroder niA?ta nije prepuA?tao sluA?aju. U tri brza koraka naA?ao se kod vrata, cimnuo ih prema sebi i naglo provirio napolje. Hodnik je bio prazan. ZamiA?ljeno se vratio misteriji u sobi.

KljuA? se nalazio u bravi s unutraA?nje strane. A?rtva je morala da pusti ubicu unutra. Ili se nije zakljuA?ala? U ovakvoj gostionici, teA?ko.

VeAi?? je nekoliko puta bio na ivici da oseti prostoriju i dogaAi??aje koji su se u njoj odigrali, a onda je poA?elo samo od sebe, kao A?to uvek poA?inje. Sa ukusom A?erbeta u ustima.

Estrogen Moroder je prisustvovao dogaAi??ajima proA?lim kao da se odigravaju sada.

U sobu je uA?la A?rtva. Sa naoA?arima metalnog okvira na vrh nosa, A?ovek je delovao kao knjiA?ki moljac. Na krevet je oprezno poloA?io kofer koji je nosio sa sobom i seo do njega. Duboko je udahnuo, otvorio ga i izvadio nekoliko predmeta. Prvo je crnom i crvenom olovA?icom iscrtao vrat, a zatim A?pricom ubrizgao sebi neA?to u miA?icu.

A?ekao je. I Estrogen Moroder zajedno s njim.

Gosta su obuzeli grA?evi. Odigrao je po sobi polku kao voAi??en koncima, zatim se prostro u poloA?aj u kojem ga je Estrogen zatekao. Na uA?i i nozdrve potekli su mu tanki mlazevi krvi. I to je bilo to. ViA?e se nije mrdao.

Estrogen se poA?eA?a po glavi.

Ovo niA?ta nije reA?avalo. Iako je viA?e uA?ivao u svojim posebnim metodima, moraAi??e da podvrgne goste klasiA?nom policijskom ispitivanju. PokaA?e i malo grubosti.

Nije stigao da se osovi na noge i pozove gostioniA?ara zato A?to predstava pred njim joA? nije zavrA?ila. JoA? se neA?to deA?avalo posle A?rtvine smrti. Nikad ne napuA?taj bioskop pre kraja odjavne A?pice.

LeA? je zasvetleo. Tek tako. U poA?etku A?uAi??kastom svetloA?Ai??u, da bi ova postepeno potamnela u zagasito crvenu. Ai??erbet kao da se topio u Estrogenovim ustima.

U svom nekoliko vekova dugom A?ivotu Estrogen Moroder je video svaA?ta, ali nikada niA?ta sliA?no. Crvena svetlost ispunila je telo kao da Ai??e ono planuti pred njim i pretvoriti se u pepeo. BleA?tavocrveno obliA?je odvajalo se i izdizalo iz tela domaAi??ina. Ai??to je viA?e zurio u njega, ono je poprimalo konkretniji oblik: A?ovekoliki, a opet tako stran. Telo koje se bez ikakvog napora uzdiglo pred njim bilo je saA?injeno od pulsirajuAi??ih crvenih vena. Ni oA?i mu se nisu videle od njih.

Estrogen Moroder se skameni.

Nije uspevao da se otme utisku da je stvor, ovaj fantom proA?losti, svestan njegovog prisustva. Koliko god da mu je ulivalo strah ai??i?? Estrogen? uplaA?en? ai??i?? nije mogao a da mu se ne divi. Stajali su i merkali jedan drugog.

Stvor se pomerio ka njemu, neznatno, kao da on neAi??e primetiti. I joA? malo. A zatim je, sasvim polagano, stojeAi??ki, dolebdeo pred njegove noge, zastavA?i tek kada su se naA?li licem u lice.

Estrogen je istovremeno bio zadivljen i oseAi??ao glad. Mogao je da mu razazna svaku A?ivu venu na glavi. PoA?eleo je da ga dodirne, ali je znao da ne bi imalo smisla. Bio je odvojen od prikaze vremenski, ne prostorno.

Fantom nagnu lice prema njemu i Estrogen na jedan suludi trenutak pomisli da ovaj A?eli da ga… poljubi?

A onda ga stvor ugrize za vrat.

Ujebote!” vrisnu Estrogen.

UkoA?io se od bola. NaA?inio je straviA?nu greA?ku. Ukus A?erbeta u ustima prvi put ga je izneverio. Stvor nije bio prikaza iz proA?losti, veAi?? konkretna spiritualna manifestacija u sadaA?njosti. I nije ga puA?tao iz zagrljaja.

Umesto da ga sisa, ispunio ga je neA?im… A?ivim.

Kada je svrA?io sa njim, stvor ga je odbacio u Ai??oA?ak poput krpe. NacerivA?i mu se licem od vena, vratio se u telo domaAi??ina, kao u zarAi??alu magiA?nu lampu.

Estrogen Moroder je udisao kiseonik, prvi put posle dugo vremena. ViA?e je liA?ilo na plitke uzdahe i kaA?ljucanje, ali njegovim pluAi??ima jeste strujao vazduh. Na sebi je osetio miris ljudske krvi, koji nije dolazio od spolja, kao usputni ostatak obilne veA?ere. Krv se sada nalazila duboko u njemu, ponovo je kolala njegovim venama.

Estrogen je bio zgroA?en.

U sebi je nosio nekakav novi virus, savrA?eniji od prethodnog, jer nije moglo da mu se odoli. Pretvarao je izgladnele lovce u hranu, a, buduAi??i da hrane nije bilo dovoljno, drugi lovci bi je odmah nanjuA?ili i pecali se. Virus je preobraAi??ao preobraAi??enike.

Nazad u ljude.

Zavrtelo mu se u glavi. Odakle je doA?ao novi Princ crvenog svetla? Mora da su se smrtnici ovako oseAi??ali kada su se sreli sa prvim sinom tame, Velikim zubom, njegovim i ocem svih krvopija.

U sobi nije video tragove osvetniA?kog duha krvi. LeA? je i dalje leA?ao na istom mestu obliven tamnom teA?noA?Ai??u. Je li sve samo sanjao? Je li se zarazio joA? kada je liznuo krv, na poA?etku istrage, a ostatak predstave sa stvorom doA?iveo samo kao vizuelizaciju A?irenja virusa?

OseAi??ao se A?udno, u isti mah bolesno i prosveAi??eno. U svakom sluA?aju, nije smeo sada da poklekne. Obukao je mantil kao u transu. MoraAi??e da se probije do ministra kako zna i ume, upozori braAi??u na propast koja im se nakaA?ila na vrat.

Osim ako…

Osim ako se ne radi o vladinom projektu, pomislio je paniA?no. O eksperimentu sa zadatkom da zadovolji globalnu krvopijsku glad. U tom sluA?aju, ministar ga je smiA?ljeno odabrao za prvog nosioca nove zaraze i poslao u nedoAi??iju ai??i?? za svaki sluA?aj, ako stvar poAi??e po zlu, da bi se zaustavila na vreme. Nije nemoguAi??e. IstraA?itelji njegovog statusa retko su se slali tako daleko, na tako rutinski zadatak.

Ali, ako je i istina, problem je u tome A?to se stvar zaista otela kontroli. VeAi?? posle prvog srka, krvopija je protiv svoje volje preobraAi??ena u A?oveka. A buduAi??i da je glad u svetu prevelika, ova zaraza bi se raA?irila brA?e od prethodne. IzraA?unao je na brzinu: ono za A?ta su Imperiji bili potrebni vekovi, u ovom sluA?aju raA?A?inilo bi se za neA?to viA?e od godinu dana. MoraAi??e da dela oprezno i brzo.

Promolio je glavu u hodnik. Desno, niA?ta. Levo…. Iz usta mu se ote meA?avina uzdaha i zmijskog A?iA?tanja.

Tu, u mraku, nagurao se nestrpljivi odbor za doA?ek u spavaAi??icama.

GostioniA?ar.

Supruga.

Njihova kAi??erka, nakeA?ena. Iza nje, buljuk kasnih kafanskih gostiju, predvoAi??enih njegovim roAi??enim pilotom helikoptera. Namirisali su novu krv dva sprata iznad.

Dok je odmahivao glavom povlaA?eAi??i se pred A?oporom, oni su lagano stupali za njim, merkajuAi??i ga oA?ima uA?arenim i gladnim.

“Ujebote”, rekao je samo.

Oto Oltvanji